Imam želju da mi se digne

Imam želju da mi se digne. Imam želju da ga uzmem u ruke. Toliko dugo ga posmatram i ništa se ne dešava.

Pošalji priču sa kampovanja, iz ribolova

Imate zanimljivu priču sa kampovanja, iz ribolova ?

Bili ste u prirodi, bilo vam je lepo, zanimljivo?

Ne gazi me više

Od uvek je bio tu, maleni kamen na pustoj obali. Od života  ništa nije dobio, a nije ništa ni očekivao niti tražio.

Maco, nisam ja to tebi rekao …

Kasno popodne. Udobno se namestio pored kompa. Konačno je mogao da obidje neke sajtove, da vidi šta ima novo.

Posle par klikova, nešto ga je privuklo.

Ribe moje mladosti

Često se vraćamo u prošlost. Razlozi su različiti, zavise od situacije, potrebe. Pogled u prošlost je realnost, a pogled u budućnost je iluzija, bar ja tako mislim.    🙂
E, sada moram to da i dočaram. Često se setim riba moje mladosti.

Spavaća soba.com

 U neko prošlo doba beše sve drugačije. Iz stare kuće pokrivene ćeremidom čula se graja, kroz otvorena drvena vrata širio se miris proje i toplog mleka.

Zašto si dozvolila

Milioni ljudi razbacani u prostoru i vremenu, poput prašine nošene vetrom ili poput onog finog sitnog peska na plažama. Nisu birali sudbinu, sudbina je birala njih. Neprikosnoveni, suvereni, inteligentni, daleko iznad svih drugih bića. Tako moćni, a tako nemoćni. Žive neke svoje živote, žive u nekim svojim svetovima i jedni za druge i ne znaju da postoje, barem u velikoj većini. Za to postoje mnogo razloga jer ne mogu, neće, ne žele, ne znaju, nemaju i sl. Sudbina, šta li je?

Strani jezik u dalekoj zemlji

Često se pitam kako je u stranoj zemlji? Da li se mogu navići na hranu, kulturu ili jezik?
Mislim da će jezik biti najveći problem. Znam, prevodilac bi rešio problem, ali gde ga naći?
Uostalom, ovo je neobična zemlja u koju idem.

Lepo sam stigao, odmorio se i naspavao.
Ujutru me je sačekalo prvo iznenađenje, domaćin reče: „Oću am! “
Sta mu to znači? Znam šta znači am, ali to nije to u ovom slučaju, siguran sam.

Vlažni snovi

Neki tužan jesenji dan. Dosada došla pa ne zna da ode. Ne znam sta ću sa sobom. Pokušavam da se izborim, krenem da poradim nešto, ali ne ide , mrzi me , neka sutra.
I banu kod mene drugar, ma prijatelj bas kad treba. Posle pozdrava krenu on kao zapeta puška da priča, a ja zbunjen, radostan ma uzbudjen čak.