Kad gitara tako tužno plače

Slušao sam noćas sa gitare zvuke
a sećanja tužna kroz glavu prolaze
na obalu malu pored jedne luke
gde smo se srećni držali za ruke

Na kamenom zidu crtali smo srca
i pisali reči za sećanje dugo
nadali se, maštali, maštali
da će trajati dugo, dugo

A sada na nebu maglina
zvezde se rasule velike i male
u duši ogromna praznina
tvoje mi ruke fale

Može li čovek izdržati
može li stegnuti srce
može li da ne zaplače
kad gitara tako tužno plače.

Slažem se sa gore navedenim pravilima, moj komentar je :

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.