Ribe moje mladosti

Često se vraćamo u prošlost. Razlozi su različiti, zavise od situacije, potrebe. Pogled u prošlost je realnost, a pogled u budućnost je iluzija, bar ja tako mislim.    🙂
E, sada moram to da i dočaram. Često se setim riba moje mladosti.
plazaNe, nisu to te ribe na koje ste možda sada pomislili. Naime, kada god sednem na obalu i počnem da pecam misli odlutaju u prošlost. Zašto? I ja se to pitam.  Nekada je sve bilo drugačije. Pa i pecanje je bilo pecanje. Ribe su bile ribe. Čim zabaciš, pripremiš opremu, a riba se javlja na štap. Uhvati se mala, velika, nije bilo bitno. Bitno je bilo da se nešto dešava.
Tako sam upoznao gomilu riba, jos ih se sećam.    🙂

Danas je sve drugačije. Pecanje se pretvorilo u dugo čekanje, a ribe nisu više tako aktivne ili ih nema kao nekada. Znam mnoge klince koji su odustali od ribolova baš zbog početnog neuspeha i razočarenja.

Meni, kao klincu, nije bilo potrebno društvo za ribolov. Uvek je bilo nekoga na obali sa kime možeš popričati ili se družiti.

pecarosi-pecaju-na-strmoj-obaliZnao se i neki red na obali, starijima ne smeš zauzeti mesto, već sa strane gledaj i uči. Tako sam i naučio nešto o ribolovu, od starijih kolega. Bio sam sav srećan kada su hteli po neku ribolovačku tajnu da mi odaju, a znali su mnogo. Naravno, kako smo se sve više družili sve su mi vise pokazivali.
To sam shvatio dosta kasnije, kada sam samostalno krenuo u ribolovačke avanture, jer sam dosta njihovih „caka“ primenjivao uspešno.
Često pecam na istim mestima, poznata su mi mesta, ali nije više to to. Vode su sada više zagadjene, obale takodje. Nema ni onog bontona na vodi, sada je moje mesto MOJE mesto inače bijem, a ribe …

Da, često se setim riba moje mladosti, znam da se one ne sećaju mene.    🙂

Advertisements

2 comments on “Ribe moje mladosti

  1. proslost ne moze biti realnost jer je opste poznato da su secanja tj pamcenje falsifikat. Jos 30-tih godina Bartlet je pokazao da pamtimo samo upecatljive detalje i neku opstu pricu koju prilagodjavamo trenutku u kome se secamo. Ja bih rekla konstruisemo proslost. Depresivne osobe apsolutno falsifikuju (i stvarnost) i proslost i secaju se samo losih situacija.

    Sviđa mi se

    • Najpre hvala na poseti i komentaru. U ovom konkretnom slučaju je prošlost moja realnost, jer znam koliko i kakvih riba sam uhvatio. 🙂 A budućnost je iluzija, jer zamišljam kakve ću uhvatiti, a to je samo zamišljanje, to ne znači i da ću ih uhvatiti. 🙂
      Nadam se da se razumemo.

      Sviđa mi se

Slažem se sa gore navedenim pravilima, moj komentar je :

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s